Nokia je često bila driver inovacija, moj drugi telefon, Nokia 3210 prvi mobilni telefon bez antene, sledeći Nokia 3330 prvi telefon sa wap browserom, pa onda Nokia 5510 prvi telefon sa mp3 playerom (neverovatnih 64MB za muziku i full qwerty tastatura).

Onda su krenuli sa Nokia 6600, jedan od prvih Symbian smartphona koji su napravili, pa onda E60, prvi Nokia telefon koji je imao WiFi opciju, pa E50,  pa je onda brzo zatim došao i E51 savršenstvo od telefona. I na kraju E71, telefon sa kojim možeš nekoga da gađaš i da ga ozbiljno povrediš, a posle lagano da nastaviš razgovor – napravljen je prosto savršeno.

Ono što me već dugo odbija od touch screen Nokia telefona, vremešni Symbian koji prosto nije bio dorastao zadatku. Mada su najavili velike izmene sa S3 verzijom. Prvi dodir sa S3 verzijom sam imao u Sony Ericsson Vivaz pro telefonu, iskreno nisam bio oduševljen, prosto tada je to bila teška beta i jako mi je čudno što je uopšte izašao na svetlost dana, ovo je bilo pre nego što je SE prihvatio Android kao smartphone platformu. E7-00 upravo ima ovu verziju, S3 koja je doduše poprilično unapređena u odnosu na ono što sam video na Vivaz-u.

Na E71 je postojalo samo nekoliko stvari koje su me poprilično nervirale, nisam uspeo da podesim Exchange mail, dobro de znam da ima nekih zezancija. Ali na iPhone sam samo uneo user i pass i sve je proradilo na keca. Ovde je IT morao da se umeša, jasno vam je da ovo meni kao neko ko je “IT osvešćen” teško pada. Mada iskreno i Android me je poprilično namučio.

Na E7 je podešavanje prošlo nešto lakše, doduše nije htela da proradi konekcija dok nisam resetovao telefon, što sam sasvim slučajno otkrio. Ok exchange mail radi. Gmail podešavanje jako lako. Kucanje i čitanje mailova prosto uživanje na, prevelikom ekranu i sa solidno dobrom qwerty tastaturom. Virtualni qwerty – za nekoga ko je navikao da kuca na iPhone, prosto nedovoljno dobra i pored velikog ekrana.

Jedna velika mana E71 i rada sa exchange mailom, morate da setujete fiksni access point za konekciju, što znači da i kada ste na wifi-ju opet će skidati mailove i atačmente preko gprs. Ovo je lepo sređeno na E7, wifi konekcija ima priority veći od gprs, kako ste na wifi-ju ide preko njega, čim izađete iz opsega prebacuje se na gprs. Ovo radi i za sve ostale aplikacije, web browser i sve ostalo – super.

A onda su na red došle social media aplikacije, skidanje preko Ovi store-a. Ovi nažalost baguje, nisam siguran zbog čega ali često prijavljuje greške pri download-u aplikacija. Foursquare je skinut i lepo radi, mnogo bolje nego na E71. Twitter aplikacija, nemoguća misija, prosto jedina aplikacija koja vredi je Gravity, koji se plaća. Ne, nisam navikao da plaćam aplikaciju za Twitter.

Pokušao sam da koristim Ovi social, koji ima pristup za Facebook i Twitter, dođavola ako je već social mogao bi da podrži još neku mrežu. Relativno lepo radi, malo je interface čudan. Ne baš najbolje iskorišćen prelepi veliki ekran E7-ce.

Moram da primetim da Ovi store ima mnogo manje korisnih aplikacija, čitaj besplatnih korisnih aplikacija, nego Android market a posebno iTunes. Što se poprilično oseti, pošto je E7 fenomenalna platfoma, ali nekako neiskorišćena, pošto nedostaju kvalitetne aplikacije.

Ono što sam doduše pronašao na Ovi storu su domaće aplikacije, kao što su recimo za čitanje B92 ili Blic-a.

Ali i aplikacije za čitanje naših dragih blogera. Postoji aplikacija za Eniakov blog, ali i za blog Ko ne voli cipele ne voli ni ljude.

Inače je dosta lako napraviti ovakve aplikacije uz Ovi app wizard, Webmanijak app je pending review, pa kada je budu odobrili, postujem i nju.

Ono što je totalno super za ove aplikacije, da ih možete postaviti kao widget na jedan od tri ekrana telefona i u svakom trenutku možete pratiti šta se dešava.

Dodatno i još jedna totalno super aplikacija za hvatanje slika ekrana ScreenSnap, kojim su i napravljene ove slike.
Kako ne postoji pretraga po državi u Ovi store-u, ako još neki bloger ima svoju Ovi aplikaciju neka ostavi komentar, da ubacimo na spisak.

Šta je Arigato projekat u stvari? Nebojša recimo baš voli Japan i oseća se baš loše posle svih katastrofa koje su zadesile zemlju izlazećeg sunca. Pošto zbog profesionalnih obaveza nije mogao da pisustvuje mitingu podrške i nije uspeo da se izbori za svoju sadnicu trešanja, čovek se osećao još gore – osećaj bespomoćnosti je najgori.

Inicijalna ideja je bila, kao što je napisao na blogu da napravi majice samo za sebe. Ali je ubrzo prerasla u nešto mnogo veće i lepše.
Okupilo se nekoliko dobrih dizajnera, postavljen je sajt i cela priča je krenula. Arigato.rs je imao premijeru na Pecha Kucha događaju u Novom Sadu, fenomenalnu prezentaciju imate na slideshare-u.

Ukratko, kupovinom bilo kojeg proizvoda, majice ili broša, deo novca ide Crvenom Krstu za pomoć Japanu. Majice koštaju simboličnih 800 dinara, dok će 200 dinara od svake kupovine biti donirano.
Kakav je skor za sada, samo tri dana nakon predstavljanja projekta. Pa recimo da je naručeno preko 350 majčica, što znači da je samo za tri dana prikupljeno preko 70 000 dinara za pomoć Japanu.
Moram samo da dodam, da nisu samo grafički dizajneri učestovali u projektu, već se uključila i Jelena Glišić, dizajner nakita, koja je za lepši pol ponudila broševe za podršku Japanu.

Cela akcija, nije imala bilo kakvu zvaničnu promociju, već se širila društvenim mrežama kao lavina. I rezultati su vrlo očigledni.

Nisu bili potrebni bilbordi, reklame na TV, podrška velikih sajtova…
Jedan čovek (ipak) može da napravi razliku. Uz iskrenu želju i veliki entuzijazam.

Kako je cela akcija već prerasla očekivanja autora, ako imate dobru volju i želju, javite se Nebojši kako bi mu pomogli oko logistike štampanja, pakovanja i slanja.

Svaka čast za akciju. Inače naručio sam dve

Danas, Facebook je postao igralište gde možete da postavite ili oborite neki od Ginisovih rekorda. Ta ideja se učinila dosta dobrom Kraft-u, koji je inače vlasnik brenda Oreo (keks). Koji je proglašen za jedan od top pet brendova po social engagement-u (neka me jezički puritanci isprave ali stvarno nemam pojma kako se ovo kaže na srpskom), sa svojom Facebook fan stranicom sa preko 16 miliona lajkera.

Agencija 360i je imala, naizgled odličnu ideju da Oreo, postavi novi Ginosov rekord u broju lajkova na Facebook status u roku od 24h. Ideja kao ideja je bila dosta dobra, uključiće svoje milionske fanove u jednu globalnu (dobru) akciju i svi zajedno će učestvovati u postavljanju novog rekorda.

Ali, kako je to Miloje lepo rekao Social media je dvosekli mač. Nisu računali na to da neko, sa takođe izuzetno velikom bazom lajkera, reper Lil Wayne (nikad čuo), koji inače ima stranicu sa preko 20 miliona lajkera, može da pozove svoje fanove da osujeti genijalni plan.

Oreo je postavio svoj status i pozvao korisnike da ga lajkuju. Posle nekoliko sati se uključio i Lil Wayne sa pozivom svojim fanovima da obore isti rekord. Iako je imao kašnjenje od nekoliko sati brzo je uspeo da pristigne i uveliko prestigne omiljeni Facebook keks.

Pošto je prošlo 24h od kada je Oreo počeo, uspeli su da prikupe preko 100 hiljada lajkova na status. Što je bilo dovoljno da na brzinu osvoje rekord, ali je otvoreno pitanje i da li će ga zadržati. Pošto je Lil Wayne prikupio do sada preko 600 hiljada lajkova, a njegovih 24h je isteklo tek pre tri sata. Kako njegov pokušaj nije bio prijavljen Ginisu na vreme, pitanje je da li će ga i zvanično uvažiti.

Poprilično je očigledno da ljude mnogo više motiviše da urade nešto loše, “hajde da ukrademo rekord od oreo keksa“, nego “hajde da svi zajedno postavimo rekord“. Sada je ostalo samo da sačekamo Ginisa i da vidimo šta će da kaže. Update: I rekao je, da je Oreo imao rekord celih pet sati.

Bilo kako bilo Oreo, je već postavio sliku sa Ginisovim sertifikatom za oboreni rekord na svoju stranicu.

Inače, broj lajkova u 24h nije jedina stvar koji Ginis prati na Facebook-u, kompletnu Ginis Facebook listu možete naći na njihovom blogu.

Za kraj ću citirati Miloja

Zato dobro promislite unapred. Struka nam je i tako dovoljno stresna da ne treba sami sebi da komplikujemo zalećući se za naizgled sjajnom idejom. Neka neko stavi na glavu crni šešir i promisli o tome šta bi sve ljudima moglo da padne na pamet. Neka bar pokuša.

Da ne bude zabune, ni na globalnom nivou nije mnogo bolja situacija, prosto društveni mediji su nešto oko čega se još uvek lome koplja, kako im treba prići na koji način ih treba tretirati i na kraju krajeva kako i meriti i kako sistematizovati te podatke.

Nešto što se izdvaja, je Wave istraživanje o društvenim medijima koje sprovodi UMWW na nivou sveta, na isti način već pet godina u nizu. To omogućava jako lepo praćenje trendova i promene ponašanja korisnika u korišćenju društvenih medija. I što je možda najvažnije daje nam sliku o tome šta korisnici očekuju od brendova i kompanija.

U prvi Wave je sproveden u tek petnaest zemalja, prošlogodišnji u trideset osam. Wave 5 u pedeset i četiri države, pri tome šta je možda i najvažnije u Srbiji. Kako je ovo prvo istraživanje koje se radi na ovim prostorima, nemamo mogućnosti da uočimo trendove i promene ponašanja. Ali sa druge strane omogućava nam da lako uporedimo ponašanje korisnika u Srbiji sa ostatkom sveta.

UM i Fastbridge su sinoć predstavili rezultate Wave5 studije, rezultati govore sami za sebe. Domaći korisnici ne samo što su aktivniji od globalnog proseka, već podobro prednjače i u odnosu na mnogo starija i razvijenija tržišta. Srbija je zemlja early adopter-a.

Sve informacije prikupljene u Wave istraživanju omogućavaju kompanijama koje su aktivne na društvenim mrežama, da mnogo bolje razumeju potrebe korisnika. Da svoje celokupne aktivnosti prilagode željama i navikama korisnika a sve u cilju unapređenja komunikacije.

Kako Pik dolazi iz Bosne, gde postoji već neko vreme, na naše tržište dolazi jedan poprilično zreo proizvod. O uspehu Pik servisa u Bosni dovoljno govori podatak da Pik.ba beleži preko 100 000 poseta na dan i ima preko 5000 novih artikala dnevno.

Update, možda zreo proizvod, ali kanda nisu baš očekivali ovako vrtoglavi uspeh, tako da se ponekad desi da je server “zagušen”.

Posledica relativno kasnog uključivanja na tržište je i dosta velika konkurencija u vidu, izuzetno agresivno oglašavanog Allegro servisa, kao i domaćeg startup-a Limundo-a.

Uz par lepih detalja kao što su mobilne verzije Pik servisa, sms i mail notifikacije, lično verujem da Pik može da pronađe svoje mesto na tržištu i pored poprilično aktivnih konkurenata.

Kako mi je ovaj tekst dosta dugo skupljao prašinu u draftu, mnogo se izdešavalo u međuvremenu od kada je puštena prva beta.

Samo u prvih 7 dana na Pik.rs se registrovalo 4000 korisnika objavljeno je preko 1500 artikala, dok sajt zabeležio 170.000 otvorenih stranica. Još važnije, nekoliko mojih Facebook i Twitter prijatelja se pohvalilo da je prodalo nešto preko Pik-a. Što je i najvažnije za jedan aukcijski sajt – ne?

I pored nekoliko interesantnih sitnica koje ovaj servis odvajaju od konkurencije, ekipa autora projekta je najavila PikPay, koji ako zaživi na ovim prostorima može stvarno da ozbiljno zatalasa regionalno tržište.

Ukratko PikPay je servis sličan američkom PayPal-u, inače nedostupnom u Srbiji. Servis koji omogućava lako slanje i primanje malih uplata, što je najvažnije omogućava to fizičkim licima. Glavna prepreka ulasku Paypal sistema na ove prostore predstavlja dosta rigidan zakon o deviznom poslovanju. Autori PikPay i Pik-a su očigledno pronašli način da legalno “zaobiđu” krute propise i ponude lak način za naplatu i slanje novca.

Oči regionalne Internet scene su uprte u PikPay servis, pošto ukoliko stvarno uspe, to će napraviti pravu malu revoluciju u internet poslovanje, pošto će omogućiti domaćim internet projektima da zasnuju svoj biznis model na nečemu i pored Internet oglašavanja.

Bitno je naglasiti, da je 2009 godina bila godina velike krize i da je celokupno medijsko ulaganje zabeležilo primetan pad. Dok je online oglašavanje jedino zabeležilo rast.

Dakle, kada smo definitivno ustanovili da ipak postoji novac na domaćem internetu i da je novac koji se potroši na oglašavanje na internetu svake godine sve veći, ostaje nam pitanje šta mi možemo, kao vlasnici online medija, da učinimo da privučemo i zainteresujemo oglašivače.

Nulti i ovavezni korak predstavlja kreiranje ponude za oglašavanje na internetu, poznatije kao media kit. To je ne prvi, već stvarno nulti korak, koji moramo da preduzmemo kako bi mogli da ozbiljno nastupimo pred oglašivačima i agencijama.

Media Kit predstavlja skup materijala koji pomažu potencijalnom oglašivaču da se odluči za vaš oglašivački servis, uključujući i detaljno opredeljenje o vrsti reklame i periodu oglašavanja.

Ovo je neka osnovna definicija i osnovni podaci koje je potrebno da sadrži media kit vašeg sajta, izvor Varagićev blog.

Šta je sve potrebno da sadrži vaš media kit:

• detaljne informacije o vašem mediju, profil sajta, koliko dugo postoji, kakve teme obrađuje, šta je to što ga odvaja od konkurencije
• detaljna struktura vaših posetilaca, sa obavezno navedenim izvorom tih podataka – ove podatke možete prikupiti na osnovu registracija – ukoliko vaš sajt ima opciju za registracije (recimo forum), na osnovu ljudi koji su fanovi vašeg sajta na Facebooku, pomoću interno sprovedenih anketa na samom sajtu ili pomoću istraživanja neke od relevantnih kompanija koje se bave ovom tematikom (recimo Gemius, Insites)
• podaci o poseti, broj otvorenih stranica, broj jedinstvenih korisnika, broj jedinstvenih poseta – Google Analytics je postao standard za ove podatke ( i sam Snajper koristi te podakte za rangiranje) i oglašivači su navikli da koriste GA kao relevantan izvor posete. Sve podatke o poseti navodite na mesečnom nivou. Najveći deo kampanja traje mesec dana, pa je ovaj period i najinteresantniji.
• detaljan opis vašeg prodajnog inventara, dimenzije banner oglasa, njihove pozicije, stranice na kojima se prikazuje, da li je zakup na mesečnom (dnevnom) nivou – CPD  ili će oglašivač kupovati prikaze – CPM. Posebni uslovi za kupovinu paketa oglasa, specijalne opcije – sponzorstva, brendiranje pozadina – obavezno sa aktuelnim cenama
• Podaci kontakt osobe zadužene za prodaju oglasa – OBAVEZNO!

Najidealnija situacija je da se svi ovi podaci nalaze u jednom PDF fajlu koji je dostupan na vašem sajtu, na ovaj način oglašivači kao i agencije mogu u svakom trenutku imati ispred sebe sve opcije za oglašavanje na vašem sajtu – bez potrebe da posećuju vaš sajt, ili da vas zovu telefonom. Takođe nije loša praksa da media kit dostupan i u obliku PPT prezentacije, agencije često imaju potrebu da prezentuju klijentima profile medija – tako da je ppt skroz dođe zgodno. Takođe, ukoliko imate mogućnosti, verzija media kita na engleskom jeziku dođe kao još jedan veliki plus.

Jedan od najboljih primera kako treba napraviti ponudu za oglašavanje na internetu, media kit, predstavlja media kit sajta SPortal.rs . Jasno, precizno sa svim informacijama koje su oglašivačima potrebne.

Loših primera ima previše pa ih stvarno neću ni navoditi, prosto mi je neshvatljivo da čak i neki od najrelevantijih online medija ne nalaze za shodno da malo prorade na svom media kitu.

Ako smatrate da ima još dobrih primera (domaćih) komentari su otvoreni.

Još uvek ima previše ljudi koji misle da u Srbiji nema “dovoljno” ni Internet korisnika, pa samim tim u svojim marketinško-PR-prodajnim aktivnostima potpuno zanemaruju ovaj kanal. Da podsetim samo, krajem 2008 godine Srbija je imala preko 30% domaćinstava sa Internet konekcijom. I preko 2 miliona korisnika Interneta. Samo da napomenem da je istraživanje rađeno, pre velikog Facebook booma. Pošto po poslednjim podacima Srbija ima preko 2 miliona otvorenih naloga na Facebooku.

Svetla strana ove priče je da je broj ljudi koji misle da je Internet još uvek daleko od ovih prostora, sve manji i manji. Pa kao posledicu toga imamo sve veći broj kvalitetnih izvora informacija, sve više kompanijskih (ažuriranih) sajtova, sve veći broj Internet marketinških kampanja, sve veći broj PR i marketinških agencija koje se bave isključivo Internetom.

Elem da se vratimo na temu Twitter, nema preciznih podataka koliko realno postoji naloga sa ovih prostora, imamo lepe grafike i statistike za velike države konzumente Twittera, dok za nesrećni Balkan, ništa.

Kako bi predstavili potencijalno zainteresovanim klijentima kanal komunikacije kao što je Twitter prva i osnovna stvar bi bila da kažemo XYZ ljudi u Srbiji koristi Twitter. Kako zvaničnih podataka nema, možemo samo da nagađamo. Žestoko su me kritikovali kada sam, onako odokativno procenio taj broj negde između 50 i 100 hiljada korisnika. Pa sam odlučio da se malo detaljnije pozabavim procenom, kako bi imali bar neke podatke.

Procena na osnovu nekih Twitter direktorijumima – prosto ne dolazi u obzir, nijedan od njih nije dovoljno popularan ovde, da broj korisnika uzeli kao iole dobru procenu.  Tako da Twitdir, ćao.

Google se postavio kao sledeće i jedino logično rešenje. Pretraga po “Location Serbia” ograničena samo na Twitter.com, pa na to dodamo i pretragu “Location Srbija” – i dolazimo do već neke relativno lepe brojke – 21500 korisničkih naloga. Iznenađeni? Ako mene pitate sasvim očekivano.

Jedan mali “rukoperač” ili ti disclaimer, ovakva pretraga prikazuje samo one korisnike koji su u Location uneli “Srbija” ili “Serbia”, što znači da je ukupna cifra sigurno veća za neki procenat.

Hrvatska broji negde oko 6000 – istina da su twitter korisnici mnogo aktivniji – ali izgleda ih ima manje.

Da li su ovo tačne cifre, naravno da ne, ovo je samo jedna gruba estimacija, čisto da vidimo gde se nalazimo.

Što je još interesantnije – pogledajte čiji su nalozi u vrhu liste pretrage, čestitam Danice, Ivane, Luka, Marina.

Ako neko ima bolju ideju, slušam.

Ali, ako se skupi veliko drušvo, 20 ili više ljudi, dobiti popust na uslugu više nije nemoguća misija. To upravo radi Kolektiva.net - omogućava ljudima zainteresovanim za određene usluge ili proizvode da se udruže i na taj način dobiju popust od 50% do neverovatnih 90%

Dakle, nađete ponudu koja vam se učini interesantna, prijavite se, unesete podatke o kreditnoj kartici i pozovete prijatelje da iskoriste odličnu ponudu. Ostaje vam samo da čekate da se skupi dovoljno ljudi, ukoliko se to dogodi dobili dobili ste vaučer koji omogućava popust – i to vam je naplaćeno. Ukoliko ne, nema nikakve naplate.

Moram da odam priznanje autorima, odlična ideja, odlična realizacija, želim vam puno sreće u daljem radu.

Kolektiva from Kolektiva Web on Vimeo.

A za sve nas koji živimo van Zagreba, Rijeke, Osjeka i Splita, ostajemo samo da se nadamo da će Kolektiva ili odlična ideja kolektivnih popusta doći i do našeg grada.

Snajper je web servis, koji koristi Google Analytics podatke na osnovu kojih pravi top listu najposećenijih sajtova u Srbiji – sa sada. U samom početku, ovo ubija po preciznosti sve ostale slične servise zasnovanih na Alexa i sličnim podacima. Dakle veliki plus za Snajper – u poređenju sa postojećim servisima.

Osim merenja, čiji je veći , htedoh reći čiji sajt je posećeniji, šta nam još Snajper omogućava. Nudi nam podatke o mogućnostima kao i kontaktima za oglašavanje. Što u kombinaciji sa podacima o samoj poseti, čini savršeni miks za potencijalne oglašivače.

Šta Snajper nudi webmasterima?

Ali zašto bi ja svoj sajt prijavio na servis kao što je Snajper.rs, pa jednostavno, pojavite se na listi koju će posećivati media planeri pri planiranju online kampanja. I odmah na jednom mestu imaju vaš kontakt kao i opcije na koji je način moguće da se kod vas oglase. Sve u svemu ako imate relevantan sajt u određenoj kategoriji i želite da budete na meti oglašivačima kao i oglašivačkim agencijama, koristite Snajper.

Šta Snajper nudi oglašivačima?

Prilikom planiranja svake oglasne kampanje najviše vremena se troši na traženje relevantnih sajtova za oglašavanje. Prava moć Snajpera će biti kada bude objavio liste po kategorijama, gde ćete na jednostavan način da dobijete najrelevantnije sajtove za vašu ciljnu grupu.

Prava win-win situacija – dakle Snajper vlasnicima sajtova omogućava da dođu do oglašivača, samim tim i prihoda. Sa druge strane omogućava oglašivačima da na jednostavan način dođu do relevantnih sajtova gde bi se oglasili.

Prvo vesti iz sveta:

8. April – Nova verzija iPhone OS 4.0 – sa ugrađenom podrškom za iAd

Stiv Jobs i Apple ekipa su objavili detalja o novoj verziji iPhone 4.0 operativnog sistema – kakve sad ovo ima veze sa online oglašavanjem – velike. iPhone je prodat u skoro 100 miliona primeraka, što je već postala interesantna cifra na globalnom nivou. Novi iPhone OS 4.0 donosi i iAd platformu za plasiranje oglasa na mobilne uređaje.  Više o tome Ivan Brezak Brkan

A sada iz lokalno:

8. April – Beograd – ABC seminar – Oglašavanje na Internetu

Održan je drugi po redu seminar na temu “Oglašavanje na Internetu” – nastavak aktivnosti na jačanju svesti o prednostima ali i stanju domaćeg tržišta internet oglašavanja u Srbiji, organizaciji ABC Srbija. ABC Srbija je krenula u kampanju privlačenja online medija i media buying agencija zbog promocije svog sistema praćenja posećenosti Web sajtova (Web Auditing).

8. April – Start lokalnog servisa za rangiranje online media Snajper.rs

Kad smo već kod merenja posećenosti sajtova, dobio sam pristup za zatvorenu beta verziju još jednog lokalnog sistema, Snajper.rs za merenje posećenosti sajtova – dobro ne baš za merenje posećenosti koliko za rangiranje po posećenosti na osnovu Google Analitycs Statistika. Javni start Snajper.rs se očekuje u sledeći ponedeljak 12.4.

Više o tome na blogu Dragana Vragića.

FutureAD

FuturAD seminar je bio nešto ranije, ali će ipak upasti u ovaj nedeljni pregled, pre svega zato što se jedan od organizatora Jan Jilek aktivirao kao bloger. Podstaknut panel diskusijom na održanom FutureADu, počeo je da iznosi na videlo probleme sa Internet oglašavanjem u Hrvatskoj. Za sada pročitajte dva odlična teksta, PPC kampanje na display oglasima, za ili protiv? kao i Razvoj tržišta internet oglašavanja u Hrvatskoj, odnosno kasnimo li za svijetom i ako da, zašto?

Naše tržište i dalje kaska za komšijama i što se tiče ukupne vrednosti tržišta i što se tiče broja agencija koje ozbiljno pristupaju Internetu kao oglašivačkom mediju. Zato je izuzetno bitno da pratimo šta se dešava u regionu, pošto tržište ubrzano grabi napred i problemi sa kojima se oni suočavaju će i nas sačekati već sutra – ako nisu već i prisutni – samo nismo u stanju da ih vidimo.

Dakle Janov blog definitivno u RSS čitač.

Da li su blogovi javna glasila i da li kao takvi podležu zakonu o javnom informisanju?

Svaka čast Dragani Đermanović, pošto je očigledno se naoružala bezgraničnim srpljenjem pa je pokušala da dobije tumačenje, da li blogove smatramo, još važnije da li ih vlast smatra javnim glasilima. Što se može pokazati ključnim za dalji razvoj slobodne reči na Internetu.

Više na ovu temu, a i odgovor nadležnog ministarstva – uskoro očekujemo na blogu Dragane Đermanović.